Добродошли!

Ковиљ је село вишевековне историје и богате традиције. На основу материјалних доказа, лако се може утврдити да је на месту данашњег Ковиља, насеље постојало још пет и по хиљада година пре нове ере. Постојало је и касније, у време Римљана и Авара, постојало је и у Средњем веку, а писани трагови о његовом постојању се могу пратити тек од XІІІ века. Осим Ковиља у истом атару је постојало још неколико села и заселака, а катастарске књиге бележе Аду, Борђош, Вењерац, Граисело, Гудуре, Зеленку, Слатине, Црвенку и Прњавор. Сва та села су нестала негде, у ветровима историје или су се утопила у данашњи Ковиљ, а данас трају једино као називи појединих делова ковиљског атара (Јовановић, 2003).

Развој Ковиља

За сва блага и потенцијале за развој туризма у Ковиљу није довољно само да постоје. Морају се предузети конкретне акције како би се локално становништво организовало и изашло на тржиште са понудом за оне туристе који траже више садржаја од просечних масовних туриста. Разноврсност садржаја је предуслов за задовољавање различитих потреба. Потребно је мало боље осмислити целу концепцију и анимирати туристе да учествују у појединим сегментима програма, како не би били само пуки посматрачи. Ово је изузетно важно, јер се кроз интеракцију посетилаца са локалним становништвом, продубљују међуљудски односи, успостављају пријатељства, проширују видици и стичу знања.

Велики недостатак Ковиља је непостојање одговарајућих смештајних објеката, али зато би гостољубиви Ковиљчани тај проблем могли својом иницијативом да реше, тако што ће понудити приватан смештај у својим кућама, као и у напуштеним кућама у којима нико не живи, а могле би се оспособити и ставити у функцију смештајних капацитета. Када би се изградила одговарајућа материјална база за смештај туриста и основала туристичка организација или се бар у оквиру Месне заједнице направио стратешки план за развој туризма, уз одговарајуће маркентишке акције могли би се анимирати туристи да посећују Ковиљ током целе године.

Становништво

У националној структури становништва, као и у другим местима Војводине, појављује се мноштво различитих нација. Најбројнији су Срби 90,3%, затим Мађари 2,5%, Југословени 1,7%, Хрвати 1,2%, а у 4,3% спадају Роми, Муслимани, Буњевци, Црногорци, Русини, Словаци, Албанци и други (Бугарски,1994). Што се тиче старосне структуре становништва Ковиља, може се приметити да због ниског природног прираштаја и све присутнијих миграција становника из села у град, она је изразито неповољна, јер становништво све више стари. У групи младог становништва (0-19 година) 1991. године било је 1.443 лица или 27,5% укупног становништва. Средовечно становништво (20-59 година) је било најбројније, обухватало је 2760 лица или 52,7%. Група старог становништва (60 и више година) је најмалобројнија са 1.022 становника или 19,5%. Индекс старења становништваза 1991. годину износио је 0,71. Ова вредност индекса указује на веома висок степен старења.